Tip podataka stek

Tip podataka stek predstavlja fragment operativne memorije, dodeljen za svaki potok podataka.

Rad steka određen je principom LIFO. Suština ovog principa je u tome što će poslednji dodat fragment memorije u stek prvi biti izbačen iz njega.

Suština rada sa stekom leži u tome da se pri deklaraciji nove promenljive preko funkcije, ona prva dodaje u stek. Kada funkcija završi svoj rad - promenljiva automatski se briše iz memorije steka i deo koji je ona zauzimala postaje dostupan drugim objektima.

Glavna prednost steka je velika brzina izvršavanja koda, međutim nedostatak je u tome što pri prekoračenju memorije, dodeljene za stek, deklarisane promenljive više neće moći da se menjaju i izvršavanje koda će se zaustaviti. Veličina steka zadaje se pri kreiranju potoka, i svaka promenljiva ima svoju maksimalnu veličinu memorije, koja pre svega zavisi od njenog tipa podataka. Zbog čega je neophodno unapred deklarisati veličinu složenih tipova podataka (na primer, objekata). Takođe, stek može da zadrži u memoriji samo lokalne promenljive, za globalne treba koristiti gomilu (heap).

Pogledajte takođe