Принцип рада вебпак сборљача у ЈаваСкрипту
У принципу, при развоју добијамо
много ЈаваСкрипт фајлова
који садрже различите делове кода.
То могу бити делови нашег кода,
или страње библиотеке.
Излази да сваки такав фајл
морамо повезати са ХТМЛ фајлом
преко тага script.
То није баш добро, јер много повезаних фајлова успорава брзину учитавања сајта. Зато је за убрзање учитавања потребно сав код сложити у један фајл.
Међутим, није баш погодно развијати код у једном општем фајлу. Зато се тренутно практикује следећи приступ: код се развија у одвојеним фајловима, а затим се помоћу сборљача сакупља у један општи фајл, који се повезује са ХТМЛ фајлом.
Одвојени фајлови представљају ЕС модуле.
Ови модули се повезују са другим фајловима преко
команде import.
Обично се креира неки основни фајл, са којим се повезују остали фајлови. Овај фајл се зове улозна тачка.
Сборљач улази у улазну тачку, гледа који модули су повезани са њом. На ове модуле такође могу бити повезани други модули. Сборљач прати све везе и сакупља сав код у један фајл. Овај фајл се зове бандл.
У принципу, код који пише
програмер, налази се у фасцикли
src, а сакупљени код се смешта
у фасциклу dist.
Сборљач такође дозвољава подешавање
режима састављања. Режим 'development'
је намењен процесу развоја.
Он саставља код на погодан начин за развој.
Режим 'production' је намењен
за крајњи код, који ће бити
потен у рад. У овом режиму
код ће бити минификован, да би се
смањила његова величина и повећала
брзина учитавања.
Објасните шта је бандл.
Објасните шта је улазна тачка.
Објасните који режими састављања постоје.