Prakse korišćenja em u CSS-u

Pogledajmo kompletan HTML kod stranice:

<html>
	<head>
		<title></title>
	</head>
	<body>
		<main>
			<div>
				<p>
					tekst
				</p>
			</div>
		</main>
	</body>
<html>

Podrazumevano, svi tagovi na stranici imaju određenu veličinu fonta. Zapravo, stvar je u tome, da tag html podrazumevano ima određenu veličinu fonta:

html {
	font-size: 16px; /* podrazumevana vrednost */
}

Stoga možemo navoditi veličine tagovima stranice u em. Pritom će one računati svoje veličine u odnosu na neposredne roditelje.

Hajde da, na primer, navedemo veličinu fonta tagu main:

main {
	font-size: 1.5em; /* odgovara 24px */
}

A sada navedimo veličinu fonta tagu div:

div {
	font-size: 2em; /* odgovara 48px */
}

Neka imamo HTML kod, za koji ćemo rešavati zadatke:

<main>
	<h1>zaglavlje</h1>
	<div>
		<p>
			tekst
		</p>
		<p>
			tekst
		</p>
	</div>
	<div>
		<p>
			tekst
		</p>
		<p>
			tekst
		</p>
	</div>
</main>

U svim zadacima ispod prepišite u em sve jedinice, zadate u pikselima:

main {
	margin: 16px auto;
}

h1 {
	font-size: 32px;
}
p {
	font-size: 32px;
}

main {
	margin: 32px auto;
}

h1 {
	font-size: 32px;
}
div {
	font-size: 16px;
	margin-bottom: 32px;
}
p {
	font-size: 20px;
}